Pamtimo Frotingama

Kuća u Terytown, Cob Lane u kojoj je rođen Džon Frotingam

Džon Frotingam rođen je u Bruklinu (Njujork) 1878. Godine, u staroj puritanskoj bogatoj i uglednoj porodici, koja se isticala na humanitarnom, umetničkom planu i bankarstvu. Posle smrti roditelja o njemu i njegovoj sestri brinuli su njihovi ujaci iz takođe veoma bogate i poznate porodice Vajt iz Teritauna.

Američko društvo za pomaganje Srba (sleva na desno, Alis Karpenter, Darinka Grujić, Džon Kingsberi, Jelena Lozanić, Džon Frotingam i Hau)

Diplomirao je na Harvardu francuski jezik, ali ga je sviranje klavira I komponovanje posle diplomiranja dovelo u Beč, Minhen i Prag, da usavrši tehniku sviranja.
Upoznao je vođe ilegalnih čeških organizacija, vrsnog pijanistu pastora dr Vinsenta Piseka, starešinu Prezbiterijanske crkve Jan Hus u Njujorku, koji je imao presudnu ulogu i uticaj da Frotingama zainteresuje za Srbiju.

Ratna siročad ispred Crvenog krsta Amerike ulica Kneginja Ljubice br. 3 (danas Zmaj Jovina) Beograd. 1918.

Prvu pomoć Srbiji od 30.000 dinara, uputio je Beogradskom ženskom društvu preko Mabel Grujić pre balkanskih ratova.

Mabel Grujić (1881-1956) arheološkinja, humanitarna radnica, dobrotvorka, počasna članica Kola srpskih sestara, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića za koga se udala 1901. godine. Prikupljala je novac za otvaranje domova za decu, držala je predavanja širom Amerike u vreme Balkanskih ratova, a tokom Velikog rata prikupljala je pomoć za Srpski bolnički fond, Komitet za prikupljanje pomoći za Srbe, Srpski fond za pomoć. Posle rata nastavila je da pomaže decu bez roditelja upućujući preko 7,5 miliona dinara u Srbiju.

S leva na desno sede, Mihajlo Pupin, kapetan Miodrag Stevanović, stoje Džon Frotingam i Pavle Hadži-Pavlović

Džon Frotingam je 1919. osnovao u Njujorku Američko-jugoslovensko društvo.
Društvo je imalo oko šezdeset članova, poznatih Srba, kao što su poznati poslanici Kraljevine SHS, Ante Tresić Pavičić i Slavko Grujić, od Amerikanaca, Mihajlo Pupin, glavno komandujući general svih rodova američke vojske Tasker Blis, koji je bio predsednik Društva. Frotingam je zbog čestih dolazaka u Srbiju u Društvu imao dve funkcije, bio je jedan od direktora i počasni potpredsednik. 
Nikolas Muren Botler i Elih Rut bili su takođe članovi Frotingamovog Američko-jugoslovenskog društva. Američko jugoslovensko društvo bilo jako, ne samo politički, već i ekonomski. Ovo društvo opstalo je skoro 30 godina i uradilo je više od bilo kog humanitarnog društva iz bilo koje savezničke zemlje ili bilo kog udruženja.

Ispred Crvenog krsta Amerike, Uskrs, Beograd 1918.

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata prilog od 15.000 dolara Crvenom krstu Srbije, Opremio je prvu vojnu bolnicu sa 250 kreveta najsavremenijim medicinskom opremom u vrednosti od 200.000 dolara. Istim brodom, septembra 1914. uputio je petočlanu misiju lekara sa medicinskim sestrama.
To je bila prva ratna bolnica i prva medicinska misija upućena Srbiji.

Deo prve ratne Frotingamove bolnice Srbiji poznate kao Polumesec smešten u inženjerijskoj kasarni u Skoplju 1914.

Bolnicu u Solunu primio je potpredsednik Crvenog krsta Srbije, sanitetski potpukovnik dr Vojislav Subotić koji je podelio na tri dela; jedan deo otpremljen je u Đevđeliju, jedan u Skoplje i treći u Niš.
U Skoplju je otpremljen najveći deo bolnice smešten u inženjerijskoj kasarni, poznatoj kao Polumesec.

Darinka Grujić je organizovala božićni ručak u barakama na Vračaru za ratnu siročad iz Beograda 1918.

Uz pomoć Darinke Grujić, Frotingam je preuzeo brigu o zbrinjavanju srpske ratne siročadi. Finansirao je njihovu evakuaciju, a tokom evakuacije Darinka je osnivala i privremene ratne domove na putu od Sremske Kamenice do Falera kod Atine. U nekim domovima, organizovala je porodilišta, obdaništa i škole. Privremeni Frotingamovi domovi bili su u Nišu, Skoplju, Đevđeliji, Solunu i Faleru, a na povratku iz Falera, u Solunu je Darinka osnovala još jedan takav dom.

Darinka Grujić Radović (1878-1958), dobrotvorka i humanitarna radnica, iz ugledne kragujevačke porodice Radović, dvorska dama kraljice Natalije, koja je pre početka Velikog rata emigrirala u SAD. Dobrotvorni rad započela je u društvu Srpska žena, na čijem čelu upoznaje Frotingama. Darinka Grujić prati njegovu prvu donaciju medicinskog materijala i opreme za Srbiju i ostaje vezana za rad ovog dobrotvora. Darinka Grujić upravljala je Domom za siročad Džona Frotingama, odnosno Srpsko–američkim dečijim domom, koji se, po završetku rata, iz Nice seli u Vranje, potom Beograd i konačno u Sremske Karlovce, sve do 1933. godine. I pred sam Drugi svetski rat bavila se humanitarni radom u Beogradskom ženskom društvu, čija je bila i predsednica. Njena sudbina nakon rata nije poznata.

Džon Frotinagam ispraća grupu ratne siročadi u licej, Nica 1917.

Iz Soluna, srpska ratna siročad stigla je u Tulon, zatim u Nicu, 1917. i Monton, gde ostaju do jeseni 1919. Po Frotingamovom zahtevu, Darinka Grujić je nekoliko puta iz Nice odlazila na Solunski front da prikupi novopridošlu ratnu siročad.
Frotingam ih posećuje 1917. i svoje štićenike u Nici lično raspoređuje u liceje.
Nakon toga preko Rima s Pašićem odlazi na Krf, gde upoznaje kompletan politički i vojni vrh Kraljevine Srbije.

Novopristigli štićenici u Frotingamovom domu u Vranju 1919.

Stalne domove posle oslobođenja Frotingam je osnovao u u Skoplju, Vranju i Sremskoj Kamenici. Poslednji njegov dom bio je u Beogradu u Krunskoj ulici.

Džon Frotingam (desno) lično je delio hranu gladnom stanovništvu Bitolja 1917. i 1918.

Po povratku sa Krfa, prijavljuje se Crvenom krstu Amerike u Francuskoj da ode na Solunski front, tražeći da dobije Bitolj. U njemu je neprekidno, pod najvećom vatrenom paljbom, boravio godinu dana. Lično je delio hranu gladnom stanovništvu Bitolja i okoline, a nakon svakog granatiranja ukazivao je medicinsku pomoć ranjenicima. Zbog toga Frotingama vojvoda Mišić predlaže za Karađorđevu zvezdu.

Proslava Božića u hotelu Bristol – Skoplje 1926.

Nakon proboja Solunskog fronta ostaje u Skoplju kao šef distributivnog centra.
Obilazi Makedoniju, Kosovo i Metohiju, često pešice. Obnavlja škole, deli obuću, odeću i hranu koju dobija od Crvenog krsta Amerike i svoje porodice, ujaka Vajtovih i sestre Elizabet.
Džon Frotingam je prva osoba koja je posle rata posetila Kosovo i Metohiju kako bi gladnom stanovništvu delio hranu i odeću.

Proslava Božića, Vranje 1929.

Nakon prestanka rada distributivnog centra u Skoplju, odlazi u Vranje u kome su u periodu od 1921-1926. njegovim novcem sagrađene tri dvospratne zgrade.
Njegova rođena sestra Elizabet, dala je 190.000 dinara za obnovu škola u Topličkom i drugim okruzima.
U Vranju je, Frotingam takođe osnovao zanatske škole. Svakom svom  štićeniku u Vranju – a bilo ih je oko 700 – omogućio je da završi gimnaziju i fakultete, pa su njegovi štićenici za vreme studiranja u Beogradu i inostranstvu postali inženjeri, lekari, profesori, doktor nauka, krojači, železničari, profesori muzike.

Kamenica – štićenici pre spavanja

Da bi obezbedio smeštaj za 200 svojih štićenika, siročadi iz Beograda i onih koji je trebalo da se vrate iz Montona, Frotingam 1929. godine kupuje dvorac Marcibanji-Karačonji u Sremskoj Kamenici.
Kralj Aleksandar donosi zbog ovoga novi Zakon o zadužbinama: Frotingam je bio prvi stranac zadužbinar u Kraljevini SHS i u Kraljevini Jugoslaviji.
U Kamenici je osnovao Institut (dom) za srpsku ratnu siročad, u kojem je utočište našlo preko 2.700 dece.
U Kamenici Frotingam osniva i prve zanatske, domaćičke i Višu domaćičku školu u Kraljevini SHS.

Nastava u domaćičkoj školi

Domaćičke škole Frotingam osniva da bi se opismenile devojke mahom sa sela i pripremile da samostalno vode domaćinstvo. Škole su bile opremljene razbojima, šivaćim mašinama, stokom, živinom, a ona u Kamenici i pčelinjakom, pekarom, mlekarom. Frotingam je tako osnovao prvo edukativno poljoprivredno dobro, prvo ne samo u Kraljevini SHS, već u Evropi. Razne delegacije iz inostranstva dolazile su u Kamenicu da vide organizaciju rada.
Njegove zanatske i domaćičke škole poslužile su kao model po kome se širom Kraljevine SHS osnivaju škole te vrste, u Peći, Badovinacu, Topoli, Trnovaci kod Kruševca, Aleksandrovcu, Velikom selu kod Požarevca, u Bregalničkoj oblasti, Štipu, Razboju, Vranju, Skoplju, Čardaku, kao i u Hercegovini i Dalmaciji.

Kuća u Krunskoj ulici br. 30 u Beogradu u kojoj su Jelena i Džon Frotingam 1924. osnovali humanitarno Društvo Kneginja Zorka

Politika je 1920. godine izvestila da je ”jedan Amerikanac” poklonio Srbiji 100.000 dolara (2.500. 000 dinara u zlatu). Frotingam je nastavio da pruža novčanu pomoć, a zajedno sa suprugom Jelenom Lozanić osnovao je 1924. humanitarno društvo Kneginja Zorka, u kome su bili počasni predsednici i veliki dobrotvori.
Kačaničkoj opštini dao je 100.000 dinara; pri gimnaziji u Skoplju osnovao je fond Pet prijatelja iz Bruklina; u Vrnjcima je pomagao Dom za domaće gazdinstvo; u Beogradu je pomogao da se završi umetnički paviljon na Kalemegdanu Cvijeta Zuzorić 1928. godine, a Domu gospođa Sv. Ana na Dedinju dao je 850.000 dinara; u Strumici je pomogao da se završi sokolski dom, u Valandovu je svojim novcem izgradio sokolski dom.
Nakon katastrofalnog zemljotresa 1931. u jugoistočnoj Makedoniji u Valandovu je lično delio odevne predmete i hranu, a siročad iz sela Pirave zbrinuo je u Sremskoj Kamenici; u Skoplju je uložio 200.000 dinara da se obnovi zanatstvo; Crvenom krstu Skoplja nabavio je 80 šivaćih mašina, a sokolskoj župi Kraljević Marko dao novac da se završi sokolski dom. Kolu srpskih sestara u Skoplju, da bi dozidali još jedan sprat, dao je 100.000 dinara.

Jelena Lozanić (1885-1972) humanitarna radnica, dobrotvorka, mlađa ćerka akademika Sime Lozanića, hemičara, supruga Džona Frotingama, za koga se udala 1921. godine. Uz majku Stanku, dugogodišnju predsednicu Ženskog društva, i sestru Anu, slikarku, započela je humanitarni rad.  Bila je sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, čiji je delegat bila na Međunarodnom savetu žena u Kopenhagenu 1910. godine. Tokom Balkanskog rata radila je kao bolničarka u bolnici Kola srspkih sestara, što je nastavila i na početku Prvog svetskog rata. Kao predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije otišla je 1915. godine u Ameriku da bi radila na prikupljanju sredstava, o čemu je napisala knjigu „Dobrotvorna misija za Srbiju u Prvom svetskom ratu. Pisma iz Amerike i Kanade 1915-1920. godine. Odlikovana je Ordenom Belog orla i Ordenom Svetog Save.

Fudbalaski klub Amerika sastavljen od štićenika Džona Frotingama u Vranju

Pomagao je pevačka društva Vardar iz Skoplja, Mokranjac i Prosvetu, ali je osim muzike i umetnosti, bio i veliki zaljubljenik sporta. Pomagao je skautska društva i loptačke klubove pa ga je u znak zahvalnosti najstariji srpski klub BASK proglasio počasnim predsednikom, u Vranju je imao fudbalski klub Amerika.

Odlikovanje Cross of mercy (Krst milosrđa) za negu i brigu ranjenika dodeljeno Frotingamu u Bitolju 1917.

Major Crvenog krsta Amerike i počasni major srpske vojske dobio je brojna ratna i mirnodopska odlikovanja Kraljevine Srbije, Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Crne Gore i Belgije. Iako je dobio neka od najvrednijih srpskih odlikovanja, poput ordena Karađorđeve zvezde (1919), ordena Belog orla III reda (1917), ordena Belog orla II reda (1928) ili ordena Krsta milosrđa (1917),  kao i ordena Crvenog krsta Srbije (1916), ime Džona Frotingama nije upisano na liste nosilaca odlikovanja.

Natpis na spomeniku u Skoplju: “Spomenik podiže velki dobrotvor Džon Frotingam i majka Tamana Radojičić”.

Džon Frotingam je bio veoma poznat i poštovan zbog svojih dobročinstava, kako pokazuju i reči savremenika. Iz Izveštaja za 1922. i 1923. godinu, koji je sačinio oblasni školski odbornik u Skoplju, Milan St. Nedeljković, navode se najznačajniji događaji u Makedoniji, a među njima i: ”Osvećivanje spomenika u Skoplju izginulim ratnicima od 12. do 18. godina, prenos posmrtnih ostataka Stevana Mokranjca, doček Nj. Sv. Patrijarha prilikom njegovog ustoličenja u Peći i doček Franša d’Eeperea i kapetana Frotingama”.

Nadgrobna ploča na Frotingamom grobu (Guethary)

Džon Frotingam preminuo je iznenada, 19. novembra 1935, u 57. Godini, Getariju, mestu kod Bijarica, u južnoj Francuskoj.
Vest o njegovoj smrti preneli su skoro svi dnevni listovi u Kraljevini Jugoslaviji.
U Beogradu je održano nekoliko komemorativnih sednica, u Beogradskom ženskom društvu jer je bio njihov najveći dobrotvor, u prostorijama Crvenog krsta Srbije u Siminoj ulici uz prisustvo predstavnika najviših predstavnika vlasti Kraljevine Jugoslavije i sveštenstva, u domu Crvenog krsta Kraljevine Jugoslavije, kao i u Vranju.

Jugosovenska delegacija koja je predala porodici Frotingam duborez (treća s leva D. Grujić, Stanka Lozanić, puk. Todor Živković; kleči, druga s leva, ćerka Ana

”Plemeniti rad Džona Frotingama vezan je za najteže dane srpskog naroda koje je on u svojoj istoriji preživeo. Ako je tačno da su pravi i iskreni prijatelji oni koji se pokažu u ljutoj nevolji, onda je Džon Frotingam jedan od najvećih dobrotvora jugoslovenskog naroda i jedan od njegovih najiskrenijih prijatelja. Kao čovek velike duše i uveren da sve što čini, čini po svojoj dužnosti, nije voleo da sluša reči zahvalnosti koje su mu s pravom bile upućivane… Bol srpskog naroda prilikom povlačenja kroz Albaniju osetio je i veliki srpski prijatelj Frotingam. On šalje 25 vagona raznog materijala kao pomoć deci, ženama i starcima koji su se tada nalazili u najvećoj bedi… Za dvadeset godina Džon Frotingam je samo našem narodu dao preko 250.000.000 dinara.” (urednik Anglo-jugoslovenskog pregleda, Petar Milivojević).

Zahvalni, Kraljev fond, Udruženje domaćica i matera Beograd

Odbor zahvalnosti dobrotvoru Džonu Frotingamu, jugoslovenska delegacija od 14 članova u kojoj je bilo pitomaca i predstavnika ustanova koje je pomagao, posećuju njegov grob 27. septembra 1937. godine, na inicijativu Darinke Grujić. Supruzi Jeleni i ćerki Ani predali su duborez s likom Džona Frotingama.
Na duborezu se nalazi i četrdeset imena humanitarnih organizacija, udruženja i društava, te ustanova i institucija, kao i imena gradova i opština kojima je Frotingam pomagao za vreme rata i u posleratnom periodu.

Deca Srpsko-amerikanskog instituta iz Krunske ulice i učenice internata Kola srpskih sestara Frankopanovoj (danas Resavska) ulici u Beogradu 1933.

U Spomenici Ledi Pedžet, štampanoj u Melburnu 1956, Frotingamovo ime bilo je ispisano pre imena bilo kog političara ili humanog radnika: ”Odlaze, jedan za drugim, svi prijatelji srpskog naroda, oni odani prijatelji koji su nas voleli nas radi a ne iz svojih interesa… Nema međ Amerikancima Džona Frotingama, nestalo je međ Francuzima Luja Bartua, Viktora Berara, Franša d’Eperea, međ Švajcarcima Arčibalda Rajsa.”

Izgled zdanja u Kamenici 2016, nekadašnjeg Doma Džona Frotingama

Posle svetske krize i Šestojanuarske diktature, Frotingamova želja bila je da celokupno imanje u Kamenici sa školama ustupi na upravljanje Kraljevom fondu. Uoči primopredaje Kraljevom fondu, imanje koje je bilo kupljeno za milion dinara, procenjeno  da vredi 5.7 miliona dinara.
Primopredaja imanja u Sremskoj Kamenici, sa zanatskim i domaćičkim školama, na upravljanje Kraljevom fondu završena je 18. maja 1932.
Iako je posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju, u dnevnoj štampi u Beogradu bilo nekoliko članaka u kojima se još uvek pisalo o Frotingamovim školama, ubrzo se veliča samo rad kralja Petra Drugog u vođenju škola. To je bio početak zaborava Frotingama, najvećeg srpskog dobrotvora.
Danas se na mestu Frotingamove škole, na njegovom imanju nalazi Dečje selo u Sremskoj Kamenici. Na zgradi u u ulici Dvor broj 2, nalaze se podaci o početku izgradnje Karačonjijevog dvorca iz daleke 1717, a o osnivaču i najvećem srpskom dobrotvoru Frotingamu i njegovoj zadužbini nema ni jednog jedinog slova.

Sačuvana metalna tabla ulice Džona Frotingama u Skoplju

U svom srcu imao je dve domovine, bogatu Ameriku i opustošenu Srbiju. Davao je i jednoj i drugoj domovini. “Vaš narod ima toliko lepih i odličnih osobina da zaslužuje svaku ljubav i poštovanje. Ja sam zavoleo vašu domovinu kao svoju rođenu.”
Pomagao je sve, nezavisno od vere, kako i piše sestri iz Bitolja: “ovde delimo šećer, brašno, pirinač, slaninu i druge stvari. Hranu delimo Srbima, Turcima, Grcima, Makedoncima, Jevrejima a rečeno mi je da ima i Albanaca i Rumuna”.
Nije vodio evidenciju o tome koliko je ratne siročadi spasio i omogućio im da postanu svoji ljudi, niti koliko je novčano pomagao.(Tomislav R. Simonović)

Detalj Pomenika velikom srpskom dobrotvoru Džonu Frotingamu, 1951.

Jedinom komemorativnom skupu u komunističkoj Jugoslaviji održanom novembra 1951. činodejstvovali su tri vladike: episkop budimljansko-polimski Makarije, episkop banjalučki Vasilije i episkop toplički Dositej. Među prisutnima bilo je kompletno osoblje američke Ambasade sa ambasadorom Džonom Alenom i 420 njegovih štićenika i prijatelja koji su se svojeručno potpisali. Tom prilikom bio je urađen Pomenik na kome je bio lik Džona Frotingama, rad srpskog slikara Stanoja Stanojevića. Pomenik je nakon održanog pomena poslat supruzi Jeleni i ćerki Ani Frotingam u Getari. One nisu prisustvovale pomenu jer kao veleposednici nisu bile poželjne u Jugoslaviji.