Najvrednija srpska odlikovanja dobio je na Solunskom frontu, za vreme rada u Bitolju kada je bio pod vatrenom paljbom, ne povodom 10 godina oslobođenja kada su se delila i kapom i šapom. Treba napomenuti da ime Džona Frotingama nije nigde upisano kao osobe koja je dobila najveća srpska odlikovanja.
Vlada Kraljevine Srbije za vreme boravka na Krfu, do 1916. dodelila mu je dva odlikovanja Crvenog krsta Srbije.
Džon Frotingam imao je ulice u sledećim gradovima: U Skoplju 1923, u Vranju, Sremskoj Kamenici i Vučitrnu.
Danas samo u Sremskoj Kamenici postoji ulica s njegovim imenom.
Bio je počasni građanin Vranja i Skoplja od 1921. i Vučitrna od 1929.
Sve navedene, originalne povelje o odlikovanjima su sačuvane i nalaze se kod autora knjige ”Džon Frotingam zaboravljeni srpski dobrotvor” Tomislava Simonovića.
Frotingamov saborac iz Makedonije (Vasa Lazarević, 21.12. 1919. izabran je za prefekta Skoplja, smatraju ga osnivačem jugoslovenskog odeljenja Interpola) kao potpredsednik Opštine Grada Beograda, 23. avgusta 1934. omogućio je Darinki Grujić razgovor sa gradonačelnikom Milutinom Petrovićem koji je tom prilikom obećao da će Džon Frotingam u Beogradu dobiti ulicu, trg i spomenik.